Ovo je ( ako dobro brojim ) treći makeover najobičnije ikeine klupice. Bijela boja, naslikane ruže uz diskretni dodatak šablona.
Nju sam napravila prije no što sam ušla u zombi zonu. Ako ne znate što je zombi zona, sam ulazak u zonu prepoznat ćete po karakterističnim retoričkim pitanjima i iščuđavanju :
Ajme kakav je ovo dan??? Je li i Vama teško? Meni se oči same sklapaju i osjećam se kao zombi. Tu sam, kao stalno radim ( barem je takav osjećaj ), ruke mi vise do poda, vučem noge, zapinjem o mrvicu kruha.
A daljnji razvoj možete očekivati kao u primjeru pisanja ovog posta :
Dok osmišljavam tekstualni dio, Juraj me prekine i viče da voda ( za kavu ) kuha. Otvaram ormar kako bih uzela šalicu, a u ruci mi ostanu vrata jer su se odvalila na jednoj strani ( sistem koji se otvara prema gore, širine 1,20 m pa sami zaključite koliko su teška ).
Nekako naguram tipliće natrag da barem vrata zatvorim i da izdrže dok mr.P. ne dođe ( koji by the way još ni s posla nije stigao, ali što jest-jest, prijavio je kašnjenje ). I dok voda još uvijek kipi, moram brže bolje zalijepiti neki podsjetnik dok ne zaboravim ( jer ipak sam u zombi zoni ).
Nađem papir ( post it, super, ne moram posebno lijepiti ) napišem upozorenje i stavim ga na vrata. I konačno, pomislim, idem dovršiti kavu . I dok ju ja završavam, poleti papirić i pada direktno, najbržom i najpravocrtnijom putanjom ravno u vodu ( dotična su vrata iznad sudopera ).
Kvragu!
Odložim opet lončić s vodom i brzo grabim papir dok se boja flomastera ne razmulja jer je već polako počeo tonuti, a sve skupa moglo bi biti jako opasno za bijela vrata ormara ( jer komu se da ponavljati cijeli postupak pisanja kad se nalazi u zombi zoni? )
Zalijepim ga onako mokrog ne obazirući se na osobnu površnost. Još ga i krajičkom desnog oka, razroko koliko mi vid dopušta, nadgledavam dok nastavljam kuhati kavu. Natopljen vodom, zarolao se kao sarma dok krupne kaplje vode kapaju natrag u sudoper, a sama poruka gubi cijeli smisao jer se više uopće ne vidi što piše. Ali nema veze!
I kad sam konačno zakuhala kavu, po pravilima zombi zone, morala sam i nju krivo izliti, uz rub, ali tako da ni sama to ne primjetim sve dok šalicu ne stavim na stol i ostavim tragove ( nekoliko puta ).
Ali znate što je u cijeloj priči ispalo kako treba? Papirić se sam ispeglao i još uvijek stoji, ravan kao nožni prsti balerine, a ja imam gotov post i sad idem vidjeti što ste Vi radile!
24 komentari:
Klupica je prelijepa!!!
Sad mi je lakše kad sam napokon i to doznala da ovo što mene drži zadnjih deset dana spada pod Zombi - zonu. Oooo.. hvala ti draga....
E bas je zombi zona ;) Meni onako bunovnoj jutros u masinu s belim vesom uleti crvena kosulja..sad imam brand new roze jastucnice..
A da u zombi fazi pocnes pisati romane? Ili bar kratke price? Eto, to ti odlično ide, osim oslikavanja klupica.
Baš je lijep stolac:)
you are fantastic BRAVO
Te ha quedado muy elegante... un saludo
Klupica je genijalna, a sad sudoper, ormarić, papirić... ha ha (jesam sad zločesta ako se smijem?) :D Draga moja, rekla bih ti da uzmeš odmor, al onda ćeš mi tu faliti i opet ne bu dobro. A uostalom ti ionak nemaš mira, bila u zombi zoni ili ne. Eeee, a kak se jubi kad si u zombi zoni? Jesu to neki "spešl" poljupci? Možda iznad sudopera, ha? :P
Jubiiiiiiiiin! (a ti napiši na papirić!)
Jako zanimljiv post! Stolić je presladak. Ah, vrlo dobro mi je poznata zombi zona. :))
draga moja, ovo jugo će proć danas-sutra, a tebi će ostat ova prešesna klupica!
Klupica je jednostavna i nježna, za ovu zombi zonu melem za oči. Meni je strašno teško ovih dana, pogotovo kad se vrijeme jako smrkne i kad se jedva vidi u kući. A još malo i doći će i lijepi dani. :)
Stani najprije i popi toplu,mirisnu i finu kavu! Tada kreni s čitanjem a ja ću se diviti klupici jer to i zaslužuje.
un trabajo muy bonito.. un saludo... :)
ahaha, barem su priče iz zombi zone dobre ;-D
meni je klupica krasna, taman dovoljno dekoracije na njoj - ni premalo ni previše :-D
klupica je super.pozdrav iz zombi zone!
Te ha quedado preciosa.
Saludos. Paloma
Štokrl je fenomenalan. Ako je uopće ovdke o njemu rijeć... he he
zombi, zombi ... može, dok ovako dobro pišeš ... samo daj. Zanima me jel bilo još uopće poruke na papiriću kad se izravnao?
I što je bilo dalje?
Klupica, sjedi, pet! deset!
Nadam se da si živa i vrata popravljena! ;) Znam kako ti je, oooooo znam!
Drži se! :* Klupica je preslatka!
Ajme koliko nas zombi-zonuje!!!!!!
@Sandra-jep!Sve je ostalo!Još uvijek stoji...
@Tadeja- ne, ne znate! ;)
Te quedó preciosa esta mesa, unas flores muy bonitas.
Besos desde España
O joj koji zombi dan..vrlo mi poznat i blizak..klupica je med pravi..pusa i drži se!
Predivno izgleda... Ja sam bas u potrazi za starim stolicama i klupama da ih malo osvezim... :)
Ich geh grad ein wenig im Bloggerland bummeln und bin hier bei Dir gelandet. Sehr schön hast Du es hier. Da guck ich gern wieder rein.
Liebe Rosaliegrüße ∙∙♥♥∙∙
ljepo,jednostavno,elegantno!
Objavi komentar
Svakom ponaosob zahvaljujem na posjeti i komentaru!