POZERICA

I taman kad pomislim da je sve gotovo, još samo da okinem koju fotku ( aha, možeš si misliti ), nađem se licem u lice s razmaženim fotomodelom ( ako ju tako mogu nazvati ) koji uopće ne surađuje. Zapravo, niti ne sluša što se od njega traži već bleji u mene kao tele u šarena vrata ( omiljena uzrečica učiteljice Slavice od 1. do 4. razreda osnovne škole ). 

U tom trenutku najradije bih sve poslala "doma", ali znam da ne mogu pa pokušavam sve te na kraju vadim adut iz rukava - jednu ovcu, 1/5 glazbenog vrtuljka mojeg zlata kad je bilo malo. I kao što to biva u životu, kad se najmanje nadaš, sve se složi samo od sebe...No, dobro, nije samo od sebe već od mene, je l'?... Dobro, dobro ne složi se ni sve.

Dakle, glavna pozerica je kutija za posebne namjene ( nadam se da uspijevate pročitati ) koja je trebala dobiti po tamburi i izgledati staro i dotrajalo što je eto i dobila. A uz to dobila je i svojih pet minuta slave na naslovnici ovog broja. Blago jedno!