Ovaj smo vikend bili kod babe i dide u Raklju. Rakalj se nalazi 24 km od Pule. Rakalj je maleno selo. Ja jako volim ići u Rakalj. Došli smo piliti stabla kako bi se mogli grijati na drva druge zime. Od babine i didine kuće išli smo na Palež. Na Palež je svako došao na svoj način. Ja sam vozio moju sestričnu (kod nas se kaže zrmana) na quadu. Cijelo vrijeme mi je brojila kako da vozim. Moj nas je tata pratio pješke. Poslije nam se pridružio i moj barba ( brat moga tate ) koji je došao na bicikli.
Mama, baba i dida došli su starim yugom.
Put do tamo je jako ružan. Zato se tamo vozi samo s razdrndanim starim autima. S tim autom često znamo ići i do plaže u Raklju.
Od tuda smo pješice krenuli do druge babine njive Dolac. Prolazili smo ovim putevima koje oni održavaju.
U Dolcu su dida i baba posadili pšenicu ( mi kažemo šenica) za divljač.
Ima i nekoliko maslina.
Tu se nalazi i jedna čeka. Na njoj moj dida Ivo i moj tata čekaju prasce. Prasci se love po noći. Kada budem veliki i ja ću biti lovac, kao i moj tata. Ja ću biti prvak svijeta u lovu!
Tata je uzeo svoj alat.
Mama je uzele svoj.
Dok smo se igrali, vidjeli smo puno cvijeća.
Našli smo i par šparuga. Jako su male.
Medinu jagodu.
Neobično stablo.
Jedan cok.
I neko ljigavoliko-zelenoliko biće.
Nakon puno igre, jako smo ogladnili. Baba nam je napravila marendu.
Mi smo jeli na visokoj nozi.
Odrasli su sjeli na travu.
Kada smo se već jako umorili i napilili puno drva, umorni smo se vratili kući.
Ja sam ostao još jedan dan kod babe i dide, a mama i tata otišli su kući. Bilo mi je jako lijepo.